Test opterećenja, takođe poznat kao ergometrija, je metoda koja se koristi za procenu fizičke spremnosti pojedinca, kardiovaskularnog zdravlja i kapaciteta za fizičke aktivnosti.
Ergometrija je naučno proučavanje i merenje rada mišića, posebno u kontekstu fizičkog vežbanja i fitnesa. Ergometri su specijalizovani uređaji dizajnirani da kvantifikuju količinu rada određene grupe mišića ili celog tela tokom fizičke aktivnosti.
Ovi uređaji omogućavaju istraživačima, trenerima i sportistima da procene fizičke performanse, prate napredak i optimizuju programe treninga.
Obično uključuje izvođenje stepenovanog testa vežbanja na stacionarnom biciklu, traci za trčanje ili drugoj opremi za vežbanje uz praćenje fizioloških odgovora pojedinca, kao što su otkucaji srca, krvni pritisak i potrošnja kiseonika.
Svrha zbog čega se radi test opterećenja (ergometrija)
- Procena kardiovaskularne kondicije i kapaciteta za vežbanje pojedinca
- Dijagnostikovanje i praćenje kardiovaskularnih bolesti, kao što su koronarne arterijske bolesti, srčana insuficijencija ili aritmije
- Određivanje odgovarajućeg intenziteta za vežbanje i programe rehabilitacije
- Identifikovanje potencijalnih faktora rizika za komplikacije vezane za vežbanje
Priprema za test opterećenja (ergometrija)
- Potrebno je medicinsko odobrenje:
Treba da se izvadi uput od izabranog lekara, posebno ako osoba ima poznatu kardiovaskularnu bolest ili druga zdravstvena stanja koja mogu povećati rizik od komplikacija tokom testa.
- Priprema pre testa opterećenja:
Potrebno je uraditi pripremu pre testiranja, kao što je izbegavanje teških obroka, kofeina, alkohola i duvana nekoliko sati pre testa, nošenje udobne odeće i odgovarajuće obuće i uzdržavanje od napornog vežbanja na dan testa.
Kako se radi test opterećenja (ergometrija)
Pre početka testa opterećenja, lekar će izvršiti početna merenja srčane frekvencije, krvnog pritiska i zasićenosti kiseonikom.
Ova merenja će poslužiti kao referenca za procenu fizioloških odgovora pojedinca tokom testa.
Pacijent će morati da obavi kratko zagrevanje, kao što je 5-10 minuta vožnje biciklom niskog intenziteta ili hodanje, da pripremi telo za vežbanje.
Lekar će uraditi odgovarajući protokol testiranja na osnovu nivoa fizičke spremnosti pacijenta, istorije bolesti i ciljeva testiranja.
Uobičajeni protokoli kada je test opterećenja (ergometrija) u pitanju uključuju:
Intenzitet vežbe se postepeno i kontinuirano povećava tokom testa, obično prilagođavanjem otpora ili brzine ergometra svakog minuta.
Test optrećenja se treba prekinuti kada pacijent dostigne svoj maksimalni kapacitet vežbanja, ili kada nije u stanju da održi zahtevani intenzitet vežbanja. Test takođe treba prekinuti ako osoba doživi bilo kakve neželjene simptome, kao što su bol u grudima, vrtoglavica, kratak dah ili jak umor, ili ako postoje zabrinjavajuće promene u njihovim fiziološkim reakcijama, kao što je pad krvnog pritiska.
Tumačenje rezultata testa opterećenja
Kada se test završi, lekar analizira fiziološke odgovore pacijenta i podatke o performansama kako bi procenili njihovu kardiovaskularnu kondiciju, kapacitet vežbanja i potencijalne faktore rizika.
Reakcija na otkucaje srca na vežbanje, uključujući broj otkucaja srca u mirovanju, maksimalan broj otkucaja srca i smanjenje pulsa tokom prvog minuta nakon testiranja.
Reakcija krvnog pritiska na vežbanje, uključujući svako prekomerno povećanje ili smanjenje krvnog pritiska tokom testa.
Gleda se napor koji pacijent oseća, lekar će uporediti ocene uočenog napora pacijenta sa njegovim fiziološkim odgovorima i podacima o učinku da bi procenio njihovu subjektivnu toleranciju na vežbe.
Zaključak
Test opterećenja (ergometrija) je dragoceno sredstvo za procenu kardiovaskularne sposobnosti pojedinca, kapaciteta za vežbanje i potencijalnih faktora rizika za komplikacije vezane za vežbanje.
Svi navedeni koraci u ovom tekstu su od velike pomoći, kako bi bili upoznati sa samom procedurom i zadatkom koji ima sam test opterećenja.