U većini stanova koji se ove jeseni renoviraju postoji trenutak kada majstor za gips pita gde ide rasveta. Taj trenutak traje pet minuta, a od njega zavisi kako će plafon izgledati sledećih petnaest godina. Ako se tada ne zna koja šina se ugrađuje, profil se ili ne ostavi uopšte, ili se ostavi pogrešne širine, pa se kasnije seče gips i ponovo krpi.
Zato je dobro da se pre početka radova razume po čemu se šine razlikuju. Na tržištu danas dominiraju tri širine profila: tanki sistemi od 6 milimetara, srednji od 25 i širi od 35 milimetara. Svaki od njih ima svoju logiku, svoje svetiljke i svoje mesto u stanu.
Šina sa reflektorom montirana uz plafon od drvenih letvica
Zašto širina uopšte nije sitnica
Širina šine nije samo pitanje izgleda. Ona određuje koje svetiljke mogu da stanu na profil, koliko snage sistem može da ponese i kako se šina uklapa u plafon. Svetiljke iz jednog sistema po pravilu ne odgovaraju drugom, jer su magnetni kontakti napravljeni za tačno određen profil. Ko kupi šinu od 25 milimetara, kupuje i ceo asortiman svetiljki za tu širinu, i obrnuto.
Druga stvar je proporcija. U sobi sa plafonom od 2,6 metara široka šina od 35 milimetara može da deluje teško, dok u otvorenom prostoru sa visokim plafonom tanka šina od 6 milimetara jedva da se primećuje i ne daje dovoljno svetla. Nije pravilo da je tanje uvek lepše, niti da je šire uvek jače.
Tanki sistem za stanove gde se rasveta ne sme videti
Najtanji profili su postali popularni u poslednje dve godine, i to sa razlogom. U toj grupi danas se najviše traži slim magnetna šinaširine 6 milimetara, koja radi na 24 V i na plafonu izgleda kao tanka linija, gotovo kao senka. Nadgradna šina od dva metra košta oko 2.880 dinara, što je najniža cena ulaska u ceo svet magnetne rasvete.
Svetiljke za ovaj sistem su manje i lakše. Pokretni reflektor od 6 W staje oko 4.400 dinara, mali topić od 10 W sa promenljivom temperaturom svetla oko 6.850, a viseća svetiljka od 10 W, koja može da se spusti iznad kuhinjskog šanka, oko 9.800 dinara. Linearna svetiljka od 18 W je namenjena većim prostorijama i košta oko 4.700 dinara.
Ovaj sistem ima jednu granicu koju treba znati unapred. Zbog niskog napona, ukupna snaga po napajanju je ograničena. Za manju sobu dovoljno je napajanje od 100 W, a kada se trasa produži ili se doda više svetiljki, prelazi se na napajanje od 150 W, koje košta oko 5.950 dinara. U praksi to znači da je tanki sistem idealan za spavaće sobe, hodnike, kuhinje i manje dnevne sobe, a da za velike otvorene prostore treba planirati dva napajanja ili širi profil.
Lepa sitnica kod ovih šina je i to što se uz nadgradnu varijantu prodaje beli poklopac za kablove, po ceni od oko 720 dinara, pa se kabl od izvoda do šine ne vidi na plafonu. Fleksibilni L konektor sa kablom, oko 1.180 dinara, rešava uglove bez sečenja profila pod kosim uglom.
Srednja širina kao najsigurniji izbor
Šina od 25 milimetara je kompromis koji najviše ljudi bira kada nisu sigurni. Dovoljno je tanka da ne opterećuje prostor, a dovoljno široka da nosi ozbiljnije svetiljke. Kada se jednom izaberu magnetne šine od 25 mm, na raspolaganju je najširi izbor dodataka: ravni I konektori za nastavljanje u pravcu od oko 400 dinara, fleksibilni konektori za neravne uglove od oko 1.050 dinara i X konektor za ukrštanje dve šine, oko 2.400 dinara.
Upravo taj X konektor otvara mogućnost koju mnogi ne znaju. Dve šine mogu da se ukrste na plafonu i naprave krst ili mrežu, pa se jedna velika prostorija osvetljava iz više pravaca bez dodatnih izvoda. To je rešenje koje se sve češće viđa u otvorenim prostorima gde su kuhinja, trpezarija i dnevni boravak jedna celina.
Svetiljke su u rasponu koji odgovara većini budžeta. Bela linearna svetiljka od 9 W košta oko 5.760 dinara, šinski reflektor od 7 W u zlatnoj boji oko 7.900, a linearna svetiljka od 27 W dužine šezdeset centimetara, koja može da zameni plafonjeru u celoj sobi, oko 11.700 dinara. Za one koji žele dve pokretne glave na jednom telu postoji dupli topić od 2 x 9 W, po ceni od oko 15.270 dinara.
Zanimljiva varijanta su i pokretne linearne svetiljke koje se montiraju na zid sa drvenim letvicama. Zidne letvice su već nekoliko godina u trendu, a svetlo koje klizi duž njih daje toplinu koju klasična zidna lampa teško postiže.
Linearne svetiljke na šini ispod plafona u večernjem svetlu
Široka šina za visoke plafone i jake svetiljke
Profil od 35 milimetara je izbor za prostorije sa višim plafonom, za lokale, kancelarije i stanove u kojima se želi da šina bude vidljiv deo enterijera, a ne nešto što se krije. Zbog šireg profila, u ovoj grupi magnetne šine od 35 mm nose snažnije svetiljke i duže trase bez gubitka svetla.
Šina od dva metra u ovoj širini košta oko 12.850 dinara, što je primetno više od tankih sistema, ali je i asortiman svetiljki ozbiljniji. Linestra od 10 W, duga linearna svetiljka, staje oko 5.350 dinara, a jača verzija od 30 W oko 11.700. Rasterska svetiljka od 24 W, sa mrežicom koja sprečava bleštanje, košta oko 16.560 dinara i dobar je izbor iznad radnog stola ili u kancelariji gde se dugo gleda u monitor. Viseća svetiljka u zlatnoj boji od 12 W, oko 9.500 dinara, rešava trpezariju.
Kod ove širine postoji i ugaoni element od 90 stepeni koji spaja šinu sa plafona na plafon, po ceni od oko 650 dinara, kao i daljinski upravljač za podešavanje jačine i temperature svetla, oko 2.880 dinara. Daljinski je posebno praktičan u prostorijama gde se ista šina koristi i za jako radno svetlo i za prigušenu večernju atmosferu.
Ugradna ili nadgradna
Kada je širina izabrana, ostaje pitanje montaže. Ugradna šina se postavlja u gips tako da je donja ivica poravnata sa plafonom. To daje najčistiji izgled, ali traži da se odluka donese pre gletovanja, jer majstor mora da ostavi kanal tačne širine i dubine. Nadgradna šina se jednostavno pričvrsti na postojeći plafon i može da se montira i u stanu u kom se živi, bez prašine i bez rušenja.
Praktično pravilo je jednostavno. Ako se plafon radi iz početka, isplati se razmisliti o ugradnoj varijanti. Ako je plafon gotov i dobar, nadgradna šina daje devedeset posto efekta za deo cene i vremena.
Šta se dešava sa izvodima za struju
Mnogi pri planiranju zaborave na izvod. Šina ne mora da počne tačno ispod mesta gde je nekada visio luster, ali struja mora negde da uđe u profil. Kod ugradnih sistema to se rešava kablom koji se provuče kroz gips do početka šine, pa se izvod ne vidi. Kod nadgradnih šina kabl ide do naponskog uvodnika na kraju ili sredini profila.
Ako se planira duža trasa, recimo od ulaza do dnevne sobe, dobro je da električar unapred ostavi izvod na mestu gde će šina početi i prostor u plafonu za napajanje. To je posao od pola sata dok je plafon otvoren, a posle zatvaranja postaje posao od celog dana. Isto važi za prekidač: ako šina treba da se pali sa dva mesta, recimo sa ulaza i iz dnevne sobe, kabl za naizmenični prekidač se postavlja odmah.
Tri pitanja pre nego što se ode u kupovinu
Prvo pitanje je kolika je prostorija i koliko je visok plafon. Za niske plafone i manje sobe prirodan izbor je tanak profil, za visoke i otvorene prostore širi. Drugo pitanje je koliko svetla treba. Ako je šina glavni izvor svetla u sobi, treba računati na ukupnu snagu i izabrati sistem koji je može da ponese. Treće pitanje je da li će se sistem proširivati. Ko planira da za godinu ili dve doda još svetiljki, bolje je da odmah uzme sistem sa širim izborom dodataka.
Kada se na ova tri pitanja odgovori pre dolaska majstora, onih pet minuta razgovora o rasveti prolaze bez dileme. A plafon se zatvara jednom, sa tačno onom šinom koja tom prostoru odgovara.