Da li ste razmišljali o opciji angažovanja van standardnog radnog odnosa koji bi mogao da odgovara vašim profesionalnim potrebama? Postoji poseban tip ugovora koji omogućava upravo to, nudeći fleksibilnost i prilagođenost specifičnim zadacima i projektima.
Ovaj tip ugovora omogućava poslodavcu da angažuje pojedinca za određene zadatke koji nisu deo uobičajene aktivnosti preduzeća. Ovo može obuhvatiti različite poslove, od izrade ili popravke predmeta do obavljanja određenog intelektualnog ili fizičkog rada.
Iako ovaj fleksibilan oblik angažovanja pruža različite mogućnosti, postavlja se pitanje ko je odgovoran za plaćanje doprinosa i poreza.
Šta je ugovor o delu?
Centralna tačka ovog ugovora, koji se u Zakonu o radu naziva ugovor o delu, je da se on ne oslanja na tradicionalne oblike zaposlenja. U osnovi, osoba koja obavlja rad putem ovog ugovora ne prelazi u status stalno zaposlenog u kompaniji ili bilo kojoj drugoj instituciji.
Takav ugovor se zaključuje isključivo za radne zadatke koji nisu deo poslodavčeve osnovne delatnosti. To znači da ovaj ugovor nije relevantan za poslove koji su sastavni deo svakodnevnih operacija poslodavca.
Koja je priroda poslova u ugovoru o delu?
Kada se govori o prirodi poslova obuhvaćenih ugovorom o delu, obično se radi o specifičnim projektima kao što su kreiranje ili popravka objekata, ili realizacija određenih intelektualnih aktivnosti koje zahtevaju nezavisan rad.
Formalni aspekti ugovora o delu takođe su od suštinskog značaja, s obzirom da zakonodavstvo zahteva da se takvi ugovori obavezno potpišu. Ovaj zahtev služi kao dodatna garancija pravne zaštite za obe strane ugovora.
Na kraju, važno je napomenuti da pri angažovanju u oblastima umetnosti ili kulture, ugovor o delu mora biti u skladu sa određenim kolektivnim ugovorom relevantnim za samostalne umetnike i radnike u kulturi. Ovaj pristup garantuje poštovanje prava i karakteristika onih koji doprinose ovim sektorima.
Koje sve elemente obuhvata ugovor o delu?
Ugovor o delu omogućava prilagodljivost u definisanju obaveza i prava uključenih strana, jer zakonska regulativa ne postavlja stroge kriterijume o njegovom sadržaju.
Osnovne tačke koje obično obuhvataju ovaj tip ugovora su:
- Identifikacija poslodavca (klijenta) i izvršioca (izvođača),
- Datum potpisivanja ugovora,
- Detaljan opis zadatka koje treba izvršiti, i
- Visina novčane naknade.
Novčana naknada, kao značajan deo ugovora, obično se isplaćuje nakon završetka posla. Bitno je napomenuti da izvršilac nije u radnom odnosu, pa se stoga naknada ne tretira kao redovna plata.
Koji su dodatni elementi ugovora o delu?
Pored osnovnih elemenata, ugovor može sadržati i dodatne detalje poput lokacije i načina izvršenja posla, odgovornosti naručioca za materijal, prava naručioca na nadzor, obavezu izvršioca da prijavi moguće probleme i uslove za raskid ugovorao delu.
Iako vremenski okvir izvršenja nije obavezan deo, on se može definisati u skladu sa složenošću zadatka. Drugim rečima, ugovor o delu nema unapred određen vremenski rok i ostaje aktivan sve dok se posao ne završi.
Iako neki izvođači možda očekuju prava koja su uobičajena za zaposlene, kao što su godišnji odmor ili bolovanje, važno je razumeti da ona ne proističu iz ovog tipa ugovora.
Ko snosi odgovornost za poreze i doprinose u ugovoru o delu?
Kada razmatramo osnovne karakteristike i strukturu ugovora o delu, bitno je shvatiti finansijske obaveze koje proizlaze iz njega.
Ukoliko naručilac posla predstavlja preduzetnika ili kompaniju sa zaposlenima, obaveza obračunavanja i uplate poreza i doprinosa leži na poslodavcu. U takvim situacijama, poslodavac ima obavezu da izračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje, ako je to propisano zakonom, uz isplatu zarade radniku.
S druge strane, ukoliko je naručilac posla fizičko lice koje ne zapošljava radnike, tada obaveza plaćanja poreza i socijalnih doprinosa prelazi na izvođača radova.
Ovo je značajan detalj koji treba uzeti u obzir pri određivanju visine naknade, jer će izvođač morati da izdvoji sredstva za poreze i doprinose iz svojih primanja, te da ih samostalno prijavi i uplati nadležnim organima.
Kako ugovor o delu može da se zloupotrebi
U praksi se često susrećemo s problemom zloupotrebe ugovora o delu. Poslodavci ili pojedinci koji angažuju radnu snagu često koriste ovu vrstu ugovora na načine koji prelaze granice prihvatljivosti. Često se dešava da lažni ugovori o delu služe za obavljanje poslova koji nisu u skladu s njihovom namenom.
Pored toga, česta je pojava spajanja ugovora o radu i ugovora o delu kako bi se ista osoba angažovala za poslove koji su zapravo deo redovnih aktivnosti poslodavca.
Jasno je da ovakvo postupanje krši zakonske odredbe, posebno kada postoji stalna potreba za angažovanjem iste osobe na duži vremenski period. Međutim, naziv ugovora ne određuje pravni status odnosa koji se uspostavlja putem tog ugovora. Stoga je važno sagledati suštinu pravnog odnosa umesto da se fokusira samo na naziv ugovora.
Još jedan način zloupotrebe podrazumeva manipulaciju izmenom naziva radnih funkcija u okviru organizacionog pravilnika. Na taj način, poslodavci pokušavaju da prikriju kontinuirano obavljanje istih poslova kako bi izbegli zakonske propise.
Sve navedene prakse predstavljaju ozbiljne zloupotrebe ugovora o delu. Bez obzira na način zloupotrebe, nužno je preduzeti adekvatne korake kako bi se takvim praksama stalo na put. Svaki radnik zaslužuje pravedno vrednovanje svog rada uz poštovanje zakonskih okvira koji garantuju njihova prava.