U maju 1991. godine CERN je objavio World Wide Web standard, a godinu dana kasnije „Čikago Tribjun“ je formirao prvi medij na internetu pod nazivom „Čikago Onlajn“ i time zauvek izmenio način širenja vesti, način informisanja i novinarsku istoriju uopšte.
Danas većina medija u svetu a i u Srbiji ima svoja onlajn izdanja. To je omogućilo da čitaocima vesti već poznati mediji ostanu ključni izvori informisanja, ali u novom, digitalnom okruženju.
Od vrtoglavog porasta popularnosti interneta, sve je manje onih koji vesti prate preko televizora, a najmanje je mladih koji kao sredstvo informisanja koriste štampano izdanje novine.
Pitanje je da li se mladi uopšte sećaju kada su poslednji put kupili novine, ali, još interesantnije pitanje је kada smo u graskom prevozu ili u parku videli mladu osobu koja čita novine? Najčešća zamerka starijih generacija mlađim je upravо ta -“po ceo dan su na telefonima“.
I istina je. Mobilni telefon je glavni uređaj preko koga mladi dolaze do vesti, a nalaze ih najviše na portalima i društvenim mrežama.
Koliko mladi uopšte čitaju vesti?
Brojna istraživanja su pokazala da su mladi u Srbiji vrlo informisani. Vrlo su zainteresovani za čitanje vesti iz domaće i svetske politike, za sve najnovije vesti iz oblasti društva, ekonomije, ali i crne hronike. Naravno, vesti iz sporta uvek su na vrhu liste kada je u pitanju muški deo publike.
Oko 1,2 miliona madih živi u Srbiji i oni čine oko 17 odsto populacije. Oni mnogo brže i lakše prihvataju promene, pa je samim tim i samo čitanje vesti na internetu mnogo rasprostranjenije među omladinom. Naravno, to je ono što je doprinelo rastu popularnosti internet izdanja novina.
Ono što je zanimljivo je da je istraživanje pokazalo da se preko porodice i prijatelja informiše više od trećine mladih. Zaključak je, u svakom slučaju, da je našoj omladini upućenost u aktuelna dešavanja deo svakodnevnice.
A ukoliko se vama čini da u poslednje dve godine na telefonu provodite više vremena nego pre, da satima skrolujete čitajući makar samo naslove vesti i da stalno imate potrebu da pročitate novu informaciju, definitivno nema potrebe da brinete – niste usamljeni, istraživanja pokazuju da je od početka pandemije ovo više nego uobičajena slika kod većine ljudi.
Portali i društvene mreže – gde je presek?
Gotovo svi internet portali imaju svoje stranice na društvenim mrežama i imaju svoje zaposlene koji su zaduženi isključivo za održavaje tih stranica.
Tamo se deli onaj sadržaj koji je u skladu sa politikom date socijalne platforme, one vesti koje se najviše čitaju i namenjene su ciljnoj grupi koja platformu koristi.
Moglo bi se reći da su upravo te stranice mesto gde mladi najčešće nailaze na informacije, upravo zato što su spoj onoga što najčešće korstite – društvenih mreža I internet portala kao izvora vesti.