Carski rez je ozbiljna hirurška intervencija koja se radi iz opravdanih zdravstvenih razloga. Međutim, neke žene žele da se porode na ovaj način. Razlozi za to mogu biti različiti, kao što su ogroman strah od porođaja, strah od bola i drugi vidovi anksioznosti.
Pre nego što se odlučite na carski rez porazgovarajte sa svojim lekarom o prednostima i rizicima ovakvog zahvata u odnosu na vaginalni porođaj. Treba imati u vidu da je carski rez bezbedna medicinska operacija ali su komplikacije ipak moguće. Može doći do infekcije, prekomernog krvarenja, zgrušavanja krvi, pa i oštećenja organa.
Carski rez – šta možete očekivati na operacionom stolu?
Pre same operacije, potrebno je uraditi analize krvi, EKG i druge pretrage po potrebi kako bi se otklonila opasnost od anemije, eventualnih infekcija i drugih rizika. Trudnici se daju antibiotici i antacidi (za smanjenje kiselosti želudačne kiseline), kao i drugi lekovi ukoliko je to potrebno po oceni lekara. Trudnica pre zahvata potpisuje saglasnost za operaciju.
Carski rez se radi preko stomaka, obično ispod bikini linije. Porodilji se daje spinalna ili epiduralna anestezija koja omogućava da majka bude budna i svesna ali neosetljiva na bolove u donjem delu tela. U izuzetnim slučajevima porodilja se može uvesti i u opštu anesteziju.
Majka ne može videti samu operacije, jer se ispod njenih grudi postavlja barijera. Može čuti razgovor doktora i sestara, osetiti povlačenje kože tokom postupka ali ne i bol. Rez obično iznosi oko 10-20 cm a ceo zahvat traje oko 40-50 minuta.
Kada se beba rodi, medicinska sestra će je staviti na majčine grudi, kako bi se ostvario prvi fizički kontakt koji je veoma značajan za mamu i za bebu. Partner može prisustvovati porođaju carskim rezom ako je planiran, dok u hitnim slučajevima to nije moguće.
Nakon rođenja, obavlja se uklanjanje placente i šivenje. Tokom i nakon procedure pomno se prate se svi zdravstveni parametri mame i bebe.
Razlozi za porođaj carskim rezom
Carski rez se radi kada za to postoje medicinski razlozi koji su identifikovani tokom trudnoće, kao i u hitnim slučajevima kada je vaginalni porođaj suviše rizičan za majku i bebu. Carski rez obično se planira od 37-39. nedelje trudnoće. Razlozi za to mogu biti:
- Beba se nije okrenula u porođajni položaj (sa glavom dole)
- Placenta previa – placenta u potpunosti ili delimično obavija grlić materica
- Visok krvni pritisak (preeklampsija)
- Vaginalne infekcije (genitalni herpes, nelečeni HIV)
Hitni carski rez se radi u slučajevima kada je život majke ili bebe ugrožen, kada beba ne dobija dovoljno kiseonika, vaginalno krvarenje je prekomerno ili porođaj ne napreduje iz drugih razloga.
Drugi carski rez – da ili ne
Ukoliko je prvi porođaj obavljen carskim rezom to ne znači da drugi i naredni porođaji moraju biti obavljani na ovaj način, odnosno nema nikakve prepreke da sledeći porođaj bude obavljen vaginalnim putem.
Dakle, vaginalni porođaj posle carskog reza je potpuno bezbedan za mamu i bebu ali će možda biti potreban dodatni nadzor tokom porođaja.
Oporavak nakon carskog reza
Kada je u pitanju oporavak nakon carskog reza, treba naglasiti da on traje duže u odnosu na vaginalni porođaj. Takođe, boravak u bolnici je produžen za par dana kako bi se mama i beba oporavile i pripremile za odlazak kući.
Nakon intervencije, porodilja može osetiti bolove i nelagodnost u stomaku. Ukoliko je bol jači mogu se piti lekovi protiv bolova. Oporavak se dalje nastavlja kod kuće. Potrebno je mirovanje u prvih nekoliko dana. Kontrolni postnatalni pregled obično se zakazuje nakon mesec dana.
Carski rez ostavlja ožiljak koji vremenom bledi. Kada rana potpuno zaraste, ožiljak se može mazati odgovarajućim preparatima za njegovo ublažavanje.